Kristalna noć ili Novembarski pogrom? Mnogi smatraju da je prvi termin previše romantizovan da označi zastrašujući progon koji se sručio na Jevreje u noći između 9. i 10. novembra i tokom narednog dana, u Nemačkoj, Austriji i Sudetskoj oblasti tadašnje Čehoslovačke. Reč je i istorijskom događaju, za koji ne možemo reći da je započeo Holokaust, ali jeste najavio ubilačku politiku koju će Hitlerova Nemačka voditi prema Jevrejima i drugim narodima.
Bio je to jedan od presudnih trenutaka u razvoju nacističkog progona Jevreja. Do tada je diskriminacija bila sistematska, Jevrejima su uskraćivana prava i onemogućavan posao; sada smo na delu videli čistu mržnju, praćenu otvorenim, masovnim nasiljem, uz prećutnu, ali i očiglednu podršku države.
Šta je prethodilo Kristalnoj noći?
Neposredan povod za Kristalnu noć (na nemačkom: Kristallnacht) bilo je ubistvo nemačkog diplomate Ernsta fon Rata u glavnom gradu Francuske. Na njega je pucao Heršel Grinšpan, Jevrejin poljskog porekla, čija je porodica prethodno proterana iz Nemačke. Napad se desio 7. novembra1938,a Rat je preminuo dva dana kasnije.
Iste večeri u Mihnenu se održavao skup nacističkog partijskog rukovodstva. Vođama se obrato Jozef Gebels, ministar propagande i jedna od prvih ličnosti nacističkog pokreta.
U svom dnevniku sledećeg jutra Gebels je lično zapisao:
„Izložio sam Fireru situaciju. On odlučuje: pustiti da se demonstracije nastave. Povući policiju. Neka Jevreji jednom osete narodni gnev.“
Georg Šefi, tada dečak iz Berlina, svedočio je Kristalnoj noći (Photo: Shefi family via AP)
I zaista, zloglasni majstor manipulacije nije otvoreno pozvao na nasilje. Njegova poruka je bila da nacistička partija ne treba da organizuje nasilje, ali tamo gde ono nastane ne treba ni da ga sprečava.
Sam Gebels je takođe zapisao da su ga partijske vođe odlično razumele. Pozdravljen je burnim aplauzom, a onda su učesnici pojurili ka telefonima da daju uputstva svojim sledbenicima na terenu.
Požar nasilja
U napadima su učestvovali pripadnici nacističkih paravojnih formacija SA i SS, Hitlerove omladine, ali i deo običnih građana. Policija je dobila naređenje da ne sprečava nasilje, dok su vatrogasci uglavnom intervenisali samo kada je požar pretio nejevrejskoj imovini.
Tokom jedne noći i narednog dana spaljivane su sinagoge, uništavane jevrejske prodavnice, pljačkani stanovi, a Jevreji prebijani, ponižavani i ubijani. Naziv Kristalna noć potiče od ogromne količine razbijenog stakla iz izloga jevrejskih radnji koje je prekrilo ulice nemačkih gradova.
Istorijska istraživanja, uključujući podatke Američkog memorijalnog muzeja Holokausta i Jevrejskog muzeja u Berlinu, daju sledeću sliku:
Više od 1.400 sinagoga i jevrejskih bogomolja spaljeno je ili uništeno.
Oko 7.500 jevrejskih trgovina i drugih objekata pretrpelo je razaranja.
Oko 26.000 do 30.000 Jevreja, uglavnom muškaraca, uhapšeno je i poslato u koncentracione logore Dahau, Buhenvald i Zaksenhauzen.
Najmanje 91 osoba je ubijena, prema tadašnjim zvaničnim podacima. Međutim, to nije konačan broj žrtava. Savremena istraživanja ukazuju na stotine mrtvih tokom pogroma i njegovih neposrednih posledica, uključujući samoubistva. Još stotine uhapšenih umrle su ili bile ubijene u logorima.
Žrtve su morale da plate i odštetu
Ironija je da su jevrejske žrtve morale same da snose troškove obnove uništene imovine. Jevrejskoj zajednici propisana je jedinstvena kolektivna kazna od milijardu rajhsmaraka.
Kristalna noć izazvala je snažnu međunarodnu osudu, ali ne i odlučnu intervenciju koja bi zaustavila progon. Za mnoge nemačke Jevreje postalo je jasno da više nemaju sigurnu budućnost u svojoj zemlji. Pokušaji emigracije naglo su se intenzivirali, mada su mnoge države ograničavale prijem izbeglica.
Georg Šefi, danas 94-godišnjak, svedok pogroma nad Jevrejima (Photo: Shefi family via AP)
Kristalna noć nije bila početak progona Jevreja, niti početak njihovog sistematskog masovnog ubijanja koje će uslediti tokom Drugog svetskog rata. Međutim, ona je više nego jasno pokazala nameru i karakter nacističke Nemačke. Ako su se dotadašnji koraci Hitlerovih vlasti mogli smatrati teškim iskorakom udesno, nasilje koje je planulo dobrim delom Evrope pokazalo je lice koje je izgledalo drugačije od svega do tada viđenog.
